О књизи: година / „Оплоћење Сина Божијег – „Реч постаде тело“ (Јован 1 , 14) - сјединио Га са целим људским родом без икаквих ограничења и изузетака. Међутим, то се догодило у историји, на одређеном месту и времену, преко „изабраног“ народа припремљеног за то у Цркви Старог Завета. Христос је „син Давидов, син Авраамов“, чији родослов сеже, према Матеју, од Аврама до „Јосифа, мужа Марије, од које се роди Исус, који се зове Христос“. (Мт. 1, 1, 16). Иста генеалогија је представљена у Луки у растућем редоследу: „Исус... је био, како су мислили, син Јосифов... Адамов, Божји. (Лука ИИИ, 23–28). А ова крвна веза са Израиљем, утиснута у родослов, откривена је у јеванђељима као првобитни Христов позив посебно Израиљу: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљевог. (Мт. ИВ, 24). Он им је проповедао Царство Божије, чинио чуда у њиховој средини и учио их сам и преко својих ученика…»